Tramvaj bez šina u Banjaluci: Revolucija ili novi haos na ulicama? FOTO/VIDEO

23.04.2026. | 17:01

Gradonačelnik Draško Stanivuković najavio je danas da Banjaluka razmatra uvođenje modernih tramvaja bez šina, uz mogućnost da prva testna vožnja bude realizovana već tokom ljeta. Riječ je o tzv. „trackless tram“ sistemu, odnosno autonomnim vozilima koja se kreću bez klasične željezničke infrastrukture.

Ova vozila koriste gumene točkove i kreću se po asfaltu, dok se trasom vode pomoću GPS-a, kamera i LiDAR senzora, koji omogućavaju precizno mapiranje i praćenje „virtuelnih šina“. Najnapredniji modeli imaju kapacitet i do 300 putnika, domet oko 100 kilometara po jednom punjenju, a pojedini sistemi omogućavaju i potpuno autonomnu vožnju.

Projekat koji izaziva dileme

Slični sistemi već se testiraju u svijetu, ali u Banjaluci najava ovog projekta otvara pitanje njegove stvarne primjenjivosti u postojećim uslovima.

Stručnjak za bezbjednost saobraćaja Milenko Jaćimović smatra da bi ovakav potez mogao dodatno opteretiti gradske ulice.

„Ukoliko se ta najava ispostavi kao tačna da su to električna vozila koja neće koristiti šinsku infrastrukturu, nego će koristiti postojeće saobraćajnice, mi tu samo uz redovan gradski prevoz putnika opterećujemo gradsku liniju sa dodatnim električnim vozilima koje će samo imati posebne linije vezane za centralni dio grada. S obzirom da Banjaluka već ima oko 90 hiljada registrovanih putničkih motornih vozila, plus vozila koja iz drugih gradova dolaze u Banjaluku, sada su saobraćajni čepovi od 7 ujutro do 18 časova“, kaže Jaćimović za BL portal.

On upozorava i na finansijski aspekt projekta.

„Što se tiče samog punjenja vozila, ovo su izuzetno skupa vozila. Sama logistika, odnosno servisiranje, održavanje i punjenje iziskuje ogromna novčana sredstva, koja će sama po sebi ‘pojesti’ tu korist eventualno neke niže cijene karte“, navodi on.

Jaćimović dodaje da grad trenutno nema kapacitete za ovakav sistem.

„Grad Banjaluka nema svoje prevozničko preduzeće, niti ima određene servisne kadrove koji bi radili održavanje takvih složenih i skupih prevoznih sredstava. To nije rješavanje suštinskih problema“, ističe Jaćimović.

Kao prioritet, ističe ulaganja u postojeću infrastrukturu.

„Mi se moramo pozabaviti saobraćajnicama grada Banjaluke, nedostatkom parkinga, rješavanjem određenih biciklističkih staza, popriječnim vezama između zapadnog i istočnog tranzita, nastaviti transverzale kružnih tokova da rasteretimo saobraćaj, i onda da ima određenog prostora gdje ne bi bilo saobraćajnih zagušenja, pa bi takva električna vozila uz postojeći gradski prevoz mogla saobraćati“, dodaje Jaćimović.

„Pet miliona za jedno vozilo – treba dobro razmisliti“

Saobraćajni vještak Nikola Ćopić naglašava da je problem gužvi u gradu realan, ali dovodi u pitanje isplativost projekta.

„Koliko je ovo pametna investicija, 5 miliona KM za jedno vozilo, svakako se nadam da prije donošenja odluke o ovakvim kapitalnim investicijama da je rađena studija koja bi potvrdila da je to ovdje adekvatno. Mi već imamo javni prevoz u Banjaluci koji je krajnje disfunkcionalan, odnosno stepen iskoristivosti javnog prevoza je ispod 10 procenata. Mišljenja sam da treba dobro razmisliti prije ovakvih investicija u jedno vozilo. Svakako da treba osluškivati građane da li su oni spremni da koriste ovakav vid prevoza“, kaže Ćopić za BL portal.

On otvara i pitanje same trase.

„Postavlja se pitanje kuda će saobraćati i na koji način će saobraćati električni voz. Linija javnog prevoza nije u mogućnosti da ispuni redove vožnje zbog ostalih saobraćajnih problema, postavlja se pitanje koja je svrsishodnost osim, kao što većina stvari koje su urađene, budu samo lijepe“, zaključuje Ćopić.

Operativni izazovi

Direktor „Autoprevoza“ Dejan Mijić ističe da svaka inovacija ima smisla, ali da ključ leži u pripremi sistema.

„Podržavam to što se u Banjaluku uvodi novina, ali nisam siguran kako će saobraćati, kojim linijama, da bi uopšte znali da li je to izvodivo“, kaže on.

On upozorava na tehničke preduslove.

„Druga stvar su kapaciteti punjenja, na stanicama gdje će se ova vozila puniti moraju se obezbijediti trafo stanice, priključna mjesta. Takođe, da bi uveli električna vozila morate imati preduslove, preduzeće, remontno i vozno osoblje koje će raditi na tim vozilima“, upozorava Mijić.

Prednosti i mane sistema

Ovakav sistem donosi određene prednosti u odnosu na klasični tramvaj i metro, prije svega jer je znatno jeftiniji za uvođenje, ne zahtijeva kopanje grada niti postavljanje šina, već koristi postojeće saobraćajnice, što omogućava fleksibilno prilagođavanje ruta i znatno bržu implementaciju – u mjesecima, a ne godinama.

Ipak, uz te prednosti dolaze i ograničenja. Kapacitet ovih vozila manji je u odnosu na klasične tramvaje i metro sisteme, tehnologija još nije u potpunosti standardizovana, a njihovo funkcionisanje u velikoj mjeri zavisi od senzora i spoljašnjih uslova, uključujući vremenske prilike, što može uticati na pouzdanost sistema u realnim uslovima saobraćaja.

Koliko košta i kako se poredi

Prema dostupnim podacima, cijena jednog vozila ovog tipa, odnosno ART sistema (Autonomous Rail Transit), kreće se između dva i 4,5 miliona dolara, pri čemu se standardni modeli procjenjuju na oko 2,2 miliona dolara, dok napredniji sistemi dostižu i 4,5 miliona. U evropskim okvirima, to znači da se cijena jednog „tramvaja bez šina“ kreće između približno dva i četiri miliona evra.

Razlog za nižu cijenu u odnosu na klasične sisteme leži u činjenici da nema izgradnje šinske infrastrukture, koristi postojeće ceste, ne zahtijeva skupu električnu mrežu iznad trase ili je ona minimalna, te omogućava znatno bržu realizaciju projekata.

U poređenju sa drugim vidovima javnog prevoza, razlike su značajne – metro vozovi koštaju i više od 10 do 20 miliona evra po kompoziciji, dok sama infrastruktura može dostići i do 150 miliona evra po kilometru. Klasični tramvaji su jeftiniji, ali i dalje zahtijevaju između 15 i 30 miliona evra po kilometru za izgradnju mreže. S druge strane, sistem tramvaja bez šina procjenjuje se na oko pet do deset miliona evra po kilometru infrastrukture, što ga čini finansijski pristupačnijom opcijom, barem na prvi pogled.

Dragan Milošević, BL portal