FOTO: BL PORTAL
Tanja Jovićević pred večerašnji koncert u Banjaluci: „Izgubila sam ljude, ali nisam izgubila sebe“
15.10.2026. | 16:31
Dodaj BL Portal kao Google izvor
Četiri decenije karijere Tanja Jovićević obilježiće večeras akustičnim koncertom u Banjaluci. Pred susret sa publikom, za BL portal govori o prijateljstvu sa Milanom Mladenovićem, izgubljenim saradnicima i zajedništvu bez kojeg, kako kaže, nema ni muzike.
Nekadašnja pjevačica grupe „Oktobar 1864“ i saradnica „Ekatarine Velike“ nastupiće u 20 časova u Pozorišnoj sali Obilićevo, odnosno sali Gradskog pozorišta Jazavac. Na repertoaru su najavljene pjesme „Nađi me“, „Crni ples“, „Denis“, „Carte Blanche“, „Krug“ i „Samo par godina za nas“.
Iza tih pjesama za Tanju stoje ljudi, prijateljstva i iskustva koja su je oblikovala. Među njima posebno mjesto pripada Milanu Mladenoviću.
„On me je stvarno štitio i čuvao“
Njihovo poznanstvo počelo je tokom snimanja drugog albuma „Oktobra 1864“, „Igra bojama“, kada je Mladenović došao da snimi prateće vokale. Saradnju su nastavili i na trećem albumu, ali Tanja danas, prije svega, pamti njegovu podršku.
„Taj moment ne mogu da zaboravim jer je on bio stvarno pravi drugar meni. Ja sam bila izdvojena iz cijele te ekipe, ali on me je stvarno štitio i čuvao, tako da je taj momenat nekako promijenio moju sudbinu u smislu saradnje s njim“, kaže Tanja Jovićević za BL portal.
Zato izvođenje pjesama EKV-a doživljava kao lični izraz zahvalnosti čovjeku od kojeg je mnogo naučila.
„To je neki moj omaž zahvalnosti. Milan mi nikada nije rekao da bi volio da čuje kako izvodim naše pjesme, ali ovo je moja hvala za sve što sam naučila od njega. To je klasika jugoslovenske moderne muzike“, objašnjava Jovićevićeva.
„Najteže je doći od ‘ja’ do ‘mi’“
Kada govori o onome što joj danas nedostaje, Tanja se vraća odnosima među ljudima. Gubitak saradnika za nju ne znači samo odlazak onih koji više nisu živi, već i udaljavanje ljudi sa kojima je nekada dijelila muziku.
„Ja sam jako rano izgubila saradnike – ne mislim životno, mada su mnogi živi, a mnogi nisu. Ali stvar je u tome da nemamo više ni empatije, ni savjesti, ni nikakvog osjećanja, a to je osnova kreacije“, kaže Jovićevićeva.
Tokom svih tih godina, dodaje, sebe je doživljavala kao dio tima. Zajedništvo joj je bilo oslonac, ali i jedan od najvećih izazova.
„Ja sam uvijek bila timski igrač. Uvijek sam računala na nekoga i s nekim. Ja ne mogu sama, to je činjenica. Moja karakteristika kroz svih ovih 40 godina jeste da budemo ‘mi’, a ne ‘ja’. Najteže je doći od ‘ja’ do ‘mi’. Izgubila sam vrijeme, izgubila sam ljude, ali nisam izgubila sebe“, ističe Tanja Jovićević.
Pjesme koje povezuju generacije
U njenoj koncertnoj priči Banjaluka ima posebno mjesto. Večeras očekuje susret i sa svojom generacijom i sa mlađom publikom, koja je uz njene pjesme odrastala mnogo kasnije.
„Banja Luka je grad koji je u ovih mojih 40 godina uvijek bio velika kopča. Znam klince koji dolaze večeras, znam da će u sali biti i moja generacija i oni koji su rođeni mnogo kasnije, a nose te pjesme u sebi. To je dokaz da prava energija ne poznaje godine“, govori Jovićevićeva.
Ipak, da bi se ta energija osjetila, potrebno je biti u sali. Koncert za nju ima smisao koji snimak na telefonu ne može da prenese.
„Moraš da dođeš da bi se ta magija pretvorila u nešto što ima smisla. Ne možeš da gledaš preko mobilnog telefona, nema teorije! Možeš da dođeš da bi se ta magija pretvorila u život“, poručuje Tanja Jovićević.
Večerašnji koncert počinje u 20 časova, a sva mjesta su numerisana. Pred izlazak na scenu, svoj odnos prema publici sažima u nekoliko rečenica.
„Onog trenutka kad stanem pred vas, vi ste moji i ja sam vaša. Nema odstupanja, nema predaje. To je to!“, zaključuje Tanja Jovićević za BL portal.
