Stanivuković stavio potpis: Neko vam išara zgradu, a vi imate 10 dana da je očistite

Ognjen Jokić | BL Portal

29.06.2026. | 16:28

Ako neko u Banjaluci išara fasadu zgrade, poslovnog prostora ili javnog objekta, a počinilac ostane nepoznat, vlasnici, korisnici ili oni koji upravljaju objektom morali bi da površinu vrate u prvobitno stanje u roku od deset dana. To je jedna od odredbi prijedloga nove Odluke o komunalnom redu, koju je Skupštini grada predložio gradonačelnik Draško Stanivuković, a koja bi mogla izazvati posebnu pažnju među stanarima, zajednicama etažnih vlasnika i upravnicima zgrada.

Na prvi pogled, riječ je o pravilu koje treba da uvede više reda i zaštiti izgled grada. Međutim, u praksi se otvara pitanje ko plaća uklanjanje grafita ako nije poznato ko je fasadu išarao.

Prema prijedlogu, zabranjeno je svako prljanje, pisanje i crtanje po javnim saobraćajnim površinama. Takođe je zabranjeno crtanje, pisanje grafita i prljanje fasada javnih i privatnih objekata, bilo da je riječ o stambenim, poslovnim ili drugim površinama.

Izuzetak postoji samo ako za crtanje ili pisanje grafita postoji saglasnost pravnih ili fizičkih lica koja upravljaju objektom, i to pod uslovom da sadržaj nije uvredljivog karaktera.

Šta ako se počinilac ne zna

Najsporniji dio mogao bi biti onaj koji se odnosi na nepoznatog počinioca.

Ako nepoznato lice isprlja, piše ili crta po javnim saobraćajnim površinama ili fasadama, vlasnici, korisnici ili lica koja upravljaju tim objektima i površinama obavezni su da ih vrate u prvobitno stanje.

Rok za to je deset dana od dana kada je zabranjena radnja izvršena.

To znači da bi, u slučaju da neko tokom noći išara fasadu zgrade, a nije poznato ko je to uradio, obaveza uklanjanja mogla pasti na one koji objektom upravljaju. Kod stambenih zgrada to se u praksi može odnositi na zajednicu etažnih vlasnika ili upravnika, što otvara pitanje troškova za stanare.

Za građane je upravo to ključni dio priče. Nije sporno da grafiti i prljanje fasada narušavaju izgled grada, ali ostaje pitanje da li je pravedno da stanari plaćaju uklanjanje nečega što nisu uradili i za šta počinilac nije pronađen.

Grad bi imao jasniji osnov za postupanje

Ova odredba bi Gradskoj upravi i komunalnoj policiji dala jasniji osnov da traže uklanjanje grafita i prljavštine sa fasada i javnih površina.

S druge strane, za vlasnike objekata i ZEV-ove to bi značilo još jednu obavezu koju moraju ispuniti u kratkom roku, čak i u situacijama kada nisu odgovorni za nastalu štetu.

U praksi bi se mogla otvoriti i dodatna pitanja: ko utvrđuje dan kada je grafit nastao, kako se dokazuje da je počinilac nepoznat, da li komunalna policija prvo traži odgovorno lice i ko snosi trošak ako je riječ o velikoj fasadi ili poslovnom objektu.

Kazne za kršenje pravila

Za kršenje pravila iz prijedloga predviđene su novčane kazne. Fizičko lice moglo bi biti kažnjeno od 500 do 3.000 KM, samostalni preduzetnik od 1.000 do 6.000 KM, a pravno lice od 5.000 do 10.000 KM. Za odgovorno lice u pravnom licu kazna bi iznosila od 500 do 1.000 KM.

Ako odluka bude usvojena u predloženom obliku na sjednici gradske skupštine u petak, 3. jula, grafiti na fasadama neće biti samo pitanje estetike i komunalnog reda. Za stanare, upravnike i vlasnike objekata to bi moglo postati i pitanje roka, troška i odgovornosti za štetu koju je napravio neko drugi.