Nema oglasa, a svi rade! “Nagradno” pitanje: Kako studenti u Banjaluci dolaze do posla FOTO

18.03.2026. | 20:32

Treba ti posao, otvoriš oglase, a tamo – ništa. Onda izađeš u grad i vidiš da svi nešto rade, pa se zapitaš gdje ti ljudi nalaze posao. Ovako banjalučki studenti, pomalo u šali, odgovaraju na pitanje – ima li studentskih poslova, gdje i za koje pare.

Kako akademci kažu za BL portal, studentski poslovi u Banjaluci već odavno ne idu samo preko agencija. Sve više njih posao nalazi direktno, preko poznanstava, poruka na Instagramu ili jednostavno tako što uđu u lokal i pitaju – tražite li radnika?

Agencije – “stara” metoda 

Najčešće adrese na koje se studenti prvo obrate su KAB i Mjob, omladinske zadruge koje pomažu mladima u potrazi za poslom.

Tako ga je našla i Tamara, koja za BL portal kaže da joj je odgovaralo ono što je radila.

„Drugarica mi je rekla za KAB i da postoji posao gdje ću biti zadužena za fizičku izradu računa za struju i da ih pakujem u kutije. Odgovaralo mi je što je to posao koji se radi osam dana u mjesecu, 7-8 sati dnevno, pa mi dozvoljava da se fakultetu i ispitima maksimalno posvetim“, kaže Tamara, studentkinja Ekonomskog fakulteta.

Među studentima se jako često spominje pekara Manja, kao odlično mjesto za zaposlenje. Iz ove pekare za BL portal potvrđuju da i oni imaju ugovor sa KAB-om, preko kojeg sve funkcioniše.

„Studenti se javljaju sami preko naše stranice ili ih KAB uputi na nas, nekad i sami dođu. Satnica je 6 KM“, kaže za BL portal Nataša Radulj, referent za kadrovske poslove.

Na slična način funkcioniše i Mjob, preko kojeg je posao našla Anđela, studentkinja Fakulteta informacionih tehnologija.

„Ja sam čula da je moguće raditi u kontakt centru u Mtel-u, ali nisam znala kako da dođem do tog posla. Nisam išla odmah u zadruge nego sam se raspitivala kako bih pronašla nekoga ko to već radi, da dobijem informacije iz prve ruke. Zatim sam po preporuci otišla u Mjob i čekala“, kaže Anđela i dodaje da je na poziv, a zatim i posao, čekala otprlike mjesec dana.

“Na vrata”, metoda koja najviše prolazi

Za razliku od svojih koleginica, Helena, studentkinja Medicinskog fakulteta, radije bira opciju – dođem na vrata i tražim posao. I, kako kaže, to joj je često upalilo, pa je uz studiranje uvijek ponešto radila, da se opusti od stresa, učenja i spremanja ispita.

„Na početku sam išla preko agencija, pokušavala sve i svašta samo da imam neki posao, ali sam s vremenom počela tražiti poslove direktno od poslodavaca. Takođe, činjenica je da su poslovi preko studentskih zadruga jako malo plaćeni, a od studenta se očekuje mnogo. Pretraživala sam Instagram, oglase, sve što bi moglo biti potencijalno zaposlenje. Uvijek dobro dođe ako već nekog znaš ili slično, ali u mom slučaju sam uvijek išla sama, istraživala pa sta naiđe “, priča Helena za BL portal.

Dodaje da u početku sve izgleda teško, ali i da je to put koji se mora proći da bi se došlo do nečega što je plaćeno, a spojivo sa fakultetom i obavezama.

„Zaraditi se može, itekako, ali onoliko koliko ti to fakultet, koji je primarni, dozvoljava“, kaže Helena.

Kako povećati šanse za posao?

Otežavajuća okolnost je da mnogi studenti odlučuju da „ćute“ u vezi sa svojim poslovima, bez obzira da li se to od njih traži ili su u strahu da će krenuti pomama za tim poslom. Sa druge strane, sve studentske zadruge nemaju javno objavljene poslove i visinu satnice.

Ono što preostaje je da svakodnevno vodite razgovore sa ljudima oko vas, osluškujute i uključite sve svoje istraživačke vještine. Kucajte na sva vrata i tražite, jer poslovi neće „pasti s neba“.

Nikolina Stojanović, BL portal