Dječački san počeo u Zalužanima: Kako je Banjalučanin postao svjetski priznati avio kapetan

Za moju ljubav prema avijaciji isključivo su “krivi” aerodromi u Zalužanima i Urijama. Kao dječak, često sam posmatrao avione i poželio da vidim kako svijet izgleda iz te ptičije perspektive. I bio sam u pravu, jer zaista izgleda fascinantno, započinje svoju priču za BL portal Banjalučanin Smail Hergić koji danas radi kao kapetan za aviokompaniju u Engleskoj i Irskoj.

,,Trenutno radim kao kapetan, tehnički inženjer i menadžer za posadu za ,,Aer Lingus Regional operating by Emeraldairlines” u Engleskoj i Irskoj. Pokrivamo Zapadnu Evropu sa tendencijom proširenja na čitavu Evropu. Letovi nisu zahtjevni s obzirom na to da je sve jako dobro organizovano. Tim ljudi je fantastičan, a Irci i Englezi su sami po sebi jako opušten narod. Ranije sam radio i za avio kompaniju u BiH, a onda sam poletio za Švedsku i tamo radio šest godina”, priča Smail za BL portal.

Put do zvanja profesionalnog pilota je trnovit, zahtjevan i dugotrajan, posebno na našim prostorima, tvrdi Smail i ističe da je školovanje preskupo. Otežavajuća okolnost je što u BIH ne postoji akademija za sticanje dozvole profesionalnog pilota.

,,Cijene školovanja su od 150.000 do 200.000 evra. Ja sam lično završio školovanje u Amsterdamu na Holandskoj vazduhoplovnoj akademiji, gdje sam stekao zvanje profesionalnog pilota. Ovo nije samo profesija, ovo je način zivota u kojem su kompromisi i odricanja svakodnevica. S druge strane, kada vaša ljubav prema nečemu postane profesija, vi to više ne doživljavate kao posao. Svi koji se ovim bave rade to iz ljubavi”, objašnjava Smail i dodaje da nema baš mnogo zanimanja u kojima vam kolege nude piće ili doručak dok gledate kroz prozor kokpita izlazak sunca na horizontu.

Zanimljivo je da njegovi roditelji nisu znali da se školuje za pilota. Njima je, kako kaže, uspio ,,prodati priču” da se obučava za kontrolora letenja. Tu tajnu je podijelio samo sa bratom, jer je smatrao da bi prava istina bila ogroman stres za roditelje, koji bi možda pokušali da ga od svega toga odvrate. Tek kada je završio školovanje, sve im je ispričao, a znali su i da je radio brojne poslove da bi uspio pokriti troškove školovanja. Na kraju, nisu krili ponos na ono što je postigao.

,,Majka mi je bila učiteljica i svi su od mene očekivali da budem odličan učenik. Mene škola i nije baš interesovala. Dane sam provodio na fudbalskim terenima, posmatrajući avione kako bacaju plakate. Srednju Mašinsku školu sam upisao u Banjaluci, a tokom rata smo otišli, pa sam školovanje nastavio u Holandiji. Tu mi se ukazala prilika da ostvarim svoj san i nisam je propustio”, objašnjava Smail i dodaje da je na kraju bio i učenik generacije sa prosjekom od 9,5.

Što se Banjaluke tiče, trudi se da svaki slobodan trenutak provede u grad na Vrbasu za kojeg ga vežu predivne uspomene iz djetinjstva, od drugara iz ulice i školskih klupa, a s ponosom ističe da malo koji grad u Evropi može da se pohvali takvim prirodnim ljepotama i rijekom.

Volio bi da i aviosaobraćaj u Banjaluci bude još bolji i vjeruje da možemo biti ponosni na domaću kontrolu letenja. Tvrdi da tu radi profesionalan tim mladih ljudi, koji bi vrlo lako mogli naći posao na bilo kojem aerodromu u Evropi.

,,Aerodrom Banjaluka ima instrumentalni precizan prilaz, takozvani ILS sistem, što omogućava pilotima slijetanje i sa smanjenom vidljivošću, a tu tehnologiju koristi i većina evropskih aerodroma. Takođe, kontrolni toranj je napravljen po evropskim standardima. Vidljiv je problem terminala za putnike koji nije dovoljno veliki. S obzirom na to da je aviosaobraćaj u porastu, nadležni bi morali razmišljati o prošrenju terminala”, savjetuje Smail i napominje da je potražnja za pilotima ogromna, posebno za kapetanima.

Uvjeren je da će deficit tog kadra biti izražen i u narednih deset godina. Što i ne čudi, jer su cijene školovanja ogromne, a aviosaobraćaj je u ekspanziji. Ipak, siguran je da će se svakom ko nekako nađe novac za školovanje sve to višestruko isplatiti, ne samo u materijalnom smislu.

,,Ja sam ostvario svoj san, što želim svima. Uz tu ljubav, stoji još jedna – moja sedamnaestogodišnja ćerka, koja je vaspitana i vrijedna, a zasluge za to nosi njena majka, jer nije lako moj život ispratiti”, priznaje Smail.

Željka Pavlović, BL portal