Izbori odlažu dijalog Beograda i Prištine za jesen 2020.

Dijalog između samoproglašenog Kosova i Srbije je duže vreme škripao, runde su zakazivane i otkazivane, pomaci su bili rijetki i isključivo za korist političara obe strane, a onda je i potpuno obustvaljen od uvođenja taksi Kosova na srpsku robu.

U međuvremenu su se aktivirali i političari iz Vašingtona, administracija je imenovala izaslanika za Balkan Metjua Palmera, koji očigledno želi da ubrza ovaj proces, a prema njegovim poslednjim izjavama, čvrsto veruje da će kosovske vlasti posle izbora ukinuti takse koje su uvedene na srpsku robu.

Da li je ovo zaista scenario koji nas očekuje i kako će se kosovski izbori odraziti na politiku Beograda? Da li je realno očekivati da političari u Prištini čim formiraju vlast, kao prvu temu rasprave na dnevni red stave ukidanje taksi, kada se čini da za sada, dobijaju poene, a od međunarodne zajednice samo „verbalne packe“, barem kada je o taksama reč? Sudeći prema sagovornicima Glasa Amerike, teško da će se ovaj proces odvijati tako brzo.

Razloga ima nekoliko, a kao ključne, analitičari navode manjak vremena posle izbora za ukidanje taksi, odsustvo volje novih vlasti u Prištini, ali i izostanak snažnijeg pritiska iz sveta, što sve zajedno – kako tvrde – ide na ruku još jednom igraču – Rusiji.

Prema mišljenju Marka Štegera sa Ludvig-Maksimilijan univerziteta u Minhenu, sve zavisi od toga koliko će nova tzv kosovska vlada biti otvorena za kompromis.

“Ukoliko pitanja upravljanja u srpskim zajedicama na Kosovu i taksi ne budu rešena u konstruktivnom dijalogu, Srbija verovatno neće promeniti svoj stav prema nezavisnosti Kosova. Angela Merkel i drugi evropski političari ponovili su da je za Srbiju priznanje Kosova vitalno za ulazak u EU. Nove tenzije u srpskoj politici mogle bi biti posledice, a moguće da će i odnosi sa Briselom ponovo biti narušeni, dok bi status Rusije mogao ponovo da poraste u Srbiji. Brisel i međunarodnu zajednicu treba pametno savetovati da obrate pažnju na ono što će se dešavati u Prištini u skoroj budućnosti“, mišljenja je Šteger.

Novinar Milivoje Mihajlović za Glas Amerike kaže da su u slučaju izbora na Kosovu na stolu dve opcije. Jedna opcija je oko PDK, odnosno oko Hašima Tačija, i dosadašnje opcije koja je bila na vlasti. Druga opcija, koja se izdefinisala u koaliciji Samoopredeljenja i Demokratske lige Kosova (LDK), u ovom trenutnku ima više šansi na „kladionicama“.

Kako navodi Mihajlović, nema mnogo optimizma o nastavku dijaloga:

„Koja god opcija da pobedi, dijalog će morati da bude nastavljen. Nijedna albanska partija na Kosovu ne želi da razgovara, jer smatraju da je Kosovo nezavisno, ali pošto to nije tako, oni će morati da uđu u proces dijaloga. Izbori su 6. oktobra, verovatno će tu biti i drugog kruga, i tek se krajem godine može očekivati formiranje vlasti u Prištini. Onda imamo predizbornu kampanju u Srbiji, koja će da traje negde do proleća, dolazi posle i leto. Realno je očekivati nastavak pregovora tek na jesen naredne godine“, kaže Mihajlović.

Šteger objašnjava da je poslednja kosovska vlada već uradila vrlo malo u cilju poboljšanja odnosa sa Beogradom, a da nova vlada, kako god bude izgledala, ne obećava da će to promeniti.

„Vjosa Osmani koju je Demokratska liga Kosova (LDK) nominovala za poziciju premijera mogla bi čak da formira koaliciju sa nacionalističkim pokretom Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, uključujući i levo krilo nacionalističke Socijaldemokratske inicijative (NISMA) Fatmira Ljimaja. Kandidat Demokratske partije Kosova (PDK) Škiptar Demaći je sin političkog aktiviste Adema Demaćija, čiji je životni ideal bilo ujedinjenje svih Albanaca. Haradinajeva partija, Alijansa za budućnost Kosova (AAK) se veoma ponosi odlukama koje su donete dok je on bio premijer, kao što su transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, sprečavanje podele Kosova u pregovorima o korekciji granica, kao i uvođenje taksi na srpske proizvode“, objašnjava za Glas Amerike Šteger, predavač na južnoslovenskim kulturnim studijama .

Kada pogledate profile ovih kandidata, kao i verovatnu agendu buduće koalicione vlade, dijalog sa Beogradom i ukidanje taksi na srpsku robu deluju kao nešto što je teško ostvarivo, smatra Šteger.

Budući da prema nekim analitičarima postoje bliske i nedvosmislene veze između vlasti u Beogradu i Prištini, kakav god ishod izbora bude bio na Kosovu, oni će itekako uticati na ono što se dešava na političkoj sceni Srbije, kaže Rada Trajković, iz koalicije „Sloboda“ i predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije.

„Svakako da će se ono što se bude dešavalo na Kosovu odraziti na politiku Beograda, jer je realnost da gospodin Vučić ima vrlo bliske kontakte sa predsednikom tzv Kosova, Tačijem, kao i Vlada samoproglašenog Kosova Ramuša Haradnija sa liderstvom Srpske liste, koja opet jeste ekspozitura Srpske napredne strane (SNS) na Kosovu. I to je nešto što funkcioniše ovih sedam godina na način što su ista ta Srpska lista ili Vučić pomogli izboru Tačija za predsednika, Haradinaja za premijera i Veseljija za predsednika skupštine. Sve vodeće institucijalne pozicije – Srpska lista je izglasala. Promena strukture vlasti nosi sa sobom opasnost da ta harmonija na jedan način bude definisana potpuno drugačije i da će politika biti potpuno drugačija,“ rekla je ona.

U izjavi za Glas Amerike, Trajković kaže da ne veruje da će se dijalog nastaviti pre izbora u Srbiji,“ jer će konstituisanje institucija na Kosovu takođe biti proces, a normalno je da ta nova vlada na Kosovu, koja bude zasedala, neće kao prioritet imati ukidanje taksi“.

Mihajlović je mišljenja da koja god od dve opcije pobedi na Kosovu, nastavak dijaloga će predstaviti kao da delegacija ide u Brisel da potvrdi nezavisnost Kosova.

„Mislim da će međunarodna zajednica i centri moći vršiti pritisak na Beograd i Prištinu da se postigne neka vrsta sporazuma, koji u suštini neće nikoga da obavezuje, niti će doneti nekakvu korist srpskoj ili albanskoj strani. To će biti jedan ‘poenčić’ u nekoj predizbornoj kampanji u Americi ili negde u Evropi. Ja mislim da će posle izbora biti ukinute takse, zato što je veliki pritisak na Prištinu da se ukinu. Za sada je taj pritisak samo verbalni, ne postoji suštinski pritisak, jer da Vašington hoće da takse budu ukinute, one bi bile ukinute u roku od pet minuta“, zaključuje Mihajlović.

 

Izvor: (Glas Amerike)



Ostavite komentar: