Hoće li NATO prvi put primiti u članstvo i jednu paravojsku

Cilj prištinskog rukovodstva je da se dočepa članstva u Sjevernoatlantskoj alijansi. Oni računaju da bi tako imali neke čvršće garancije za opstanak svoje nazovidržave, smatraju analitičari.

Ramuš Haradinaj, takozvani premijer Kosova, i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg razgovarali su o daljoj ulozi misije KFOR na Kosovu, ali i o transformaciji kosovskog bezbjednosnog korpusa u oružane snage Kosova. Razgovor ne bi bio neobičan da se zaključci dveju strana dijametralno ne razlikuju.

Stoltenberg je Haradinaja obavestio da misija Kfora ostaje do daljeg, ali i da će, s obzirom na to da se mandat KBS-a proširuje, Sjevernoatlantski savez preispitati stepen angažovanja NATO-a sljedeće godine.

Haradinaj je, sa druge strane, ovo shvatio kao odluku NATO-a da Kosovo podrži u cjelosti, dodajući da je Priština već preduzela konkretne akcije kao korak ka približavanju članstvu u Alijansi.

Da li je sljedeći cilj Prištine ulazak u NATO i koliko je realno da ga ostvari?

Ljuban Karan, penzionisani potpukovnik nekadašnje Kontraobaveštajne službe JNA, nema dilemu o tom pitanju.

„Cilj prištinskog rukovodstva je da se dočepa članstva u NATO-u. Oni računaju da bi tako imali neke čvršće garancije za opstanak svoje nazovidržave“, decidan je potpukovnik Karan.

U isto vreme, on napominje da je to složen proces jer članice NATO-a nisu jedinstvene kada je u pitanju formiranje vojske Kosova.

„Sve više ima otpora unutar same Alijanse samovolji američke i britanske administracije u odlukama koje NATO donosi. Ulazak u NATO jeste želja prištinskog rukovodstva, ali mislim da su suviše daleko od toga da postanu članica“, mišljenja je naš sagovornik.

Njihov put u NATO, prema riječima Karana, može da vodi samo preko eventualnog dogovora sa Srbijom i pronalaska zajedničkog rešenja jer bez priznanja naše države Kosovo ne može da postane član nijedne međunarodne organizacije.

Na pitanje da li bi Amerika mogla da utiče na NATO da Priština bude primljena mimo protokola u ovu vojnu organizaciju, kao što se to desilo sa Evropskom unijom koja je Kosovu dala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bez saglasnosti svih članica EU, naš sagovornik odgovara:

„Unutrašnje probleme koji utiču na samu strukturu NATO-a vide i Amerikanci. Ne verujem da im je baš toliki interes da na silu uguraju nekakvu paravojsku u NATO i da tako poremete odnose sa bar pet ili šest važnih članica“.

Karan podsjeća da su se na protestima u Francuskoj čuli zahtjevi da ova država izađe iz EU, ali i iz NATO-a.

Kosovska vlada već je preduzimala korake ka integraciji u NATO. Tako je za manje od nedelju dana od proširenja mandata KBS u oružane snage usvojila odluku o formiranju međuministarskog odbora za integraciju i članstvo u NATO. Ovo tijelo će za zadatak imati da izradi nacrt savremene platforme za integraciju u NATO i da predloži akcioni plan i strateška dokumenta vezana za taj prioritet.

 

Izvor:(SPUTNIK)

Ostavite komentar:

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *